Utopili su se u Ibru, kada je “WV polo” u kojem su bili sletio s puta u rijeku. Tom prilikom stradala je i Gojkova snaha Snježana (46).
Skoro godinu dana kasnije Milan Nikolić, Markov rođak, sin njegove tetke Gorice, dobio je zvanično starateljstvo nad njim. Brinuće o dječaku do njegovog punoljetstva.
– Supruga Sanja i ja imamo bebu, malog Nikolu, kome je 14 mjeseci. Trudimo se koliko god možemo da pomognemo Marku, da mu olakšamo život poslije tragedije koja ga je zadesila. Dobio sam starateljstvo, Marko ima stipendije od dvije kompanije i od opštine Leposavić veliku pomoć. Svaki taj dinar koji stigne biće potrošen na pravi način – kaže Milan.
Tetka Gorica mu je sa ukućanima pružila pažnju i njegu nakon tragedije i više od toga – da nastavi svoj put kroz život.
– Ima dva mala psa, sa njima voli da se igra. Po podne, kad dođe iz škole, kad ruča i završi obaveze, sa djecom se druži. Svoje roditelje, seku i brata ne pominje, a šta je u njegovoj duši, samo on zna. Mi se trudimo, koliko god možemo, da mu pružimo i pažnju i njegu, da ga nečim slučajno ne povredimo – priča Gorica.
Prvih dana poslije teške nesreće u kojoj je poginulo četvero Vučinića, veliku pomoć Marku pružio je Vukoje Vukojević, direktor fabrike u Lešku, u kojoj je radio Markov otac Gojko.
– Da mi je rođeni brat, ne bi toliko pomagao. Kad se ono desilo, Vukoje je danima bio uz Marka, i danju i noću, i sad navrati svaki čas, pita treba li nam šta. Za Novu godinu Marku je donio paket – veli Gorica.
U teškoj nesreći mali Marko je izgubio oca, majku, brata i sestru
Pomagali su mnogi, 26 Srba taksista iz Perta poslalo je pomoć, javili su se ljudi iz Švajcarske, iz Srbije, fudbaleri Zvezde. Svi da pomognu, da Marku makar malo olakšaju tugu.
– Marko je sada u našoj porodici, ali voli da ode do svoje kuće u selu Vuča, gdje su živjeli do tragedije. Prije mi je pominjao da bi volio da ima motorni trimer za košenje trave, hoće, kad dođe proljeće, da očisti šljivik, da pokosi dvorište – kaže Milan.
Izvor: Doznajemo.com/Kurir.rs