Moja žena je dobila je posao u jednoj kladionici, a novac je počeo da pristiže. Bakšiši, čašćenja, plata, ma sa svih strana.
Počelo mi je biti sumnjivo, da ima svakodnevno toliko bakšiša.Nisam se nikada kockao, ali po pričama više s gubi nego dobija, a moja žena je svakodnevno dobijala BAKŠIŠ.
Jutros sam slučajno trebao do grada i odlučio sam se da posjetim moju suprugu na radnom mjestu. Bilo mi je čudno obzirom da kladionica radi od 10 sati, da je još uvijek bila zatvorena, a bilo je 11sati i 10 minuta. Izmakao sam se u obližnji park i sačeko da se kladionica otvori i nakon nekih 15-ak minuta moja supruga je otvorila kladionicu iz koje su izašla dva starija muškarca.
Odma mi je bilo jasno, ali sam ostao miran i staložen. Ušao u kladionicu, lijepo je pozdravio i kada sam je htio poljubit nije dozvolila, kao ne smije na radnom mjestu. Pitao sam je otkud je bilo zatvoreno, a ona mi odgovorila da je bio šef i podizao sistem u računaru.
Kada sve saberem, šta je radila i zašto me nije hthela poljubiti. Ali nakon što sam dobro razmislio, ma neka radi šta hoće i dokle god donosi “bakšiš” kući. Njena sramota nije moja…”
