- Kada sam prvi put ostala trudna, živjela sam u motelu. Imala sam mali frižider i mikrotalasnu. Jela sam puter od kikirikija i smrznuti burito jer je bio jeftin, a trebalo mi je meso, jer sam bila trudna. Znala sam da kuham, ali nisam imala uslove za to. Muž i ja smo odustali od toga da postanemo srednja klasa, jer nije bilo šanse za to. Pokušavamo da se hranimo zdravo, ali nam je brza hrana povoljnija, iako je ne jedemo mnogo – priča Linda Tirado.
Čak i odvoženje djece u obdanište Lindi nije lako.
- Najbliže obdanište je na tri sata vožnje. To je mnogo novca i goriva. Mnogi to ne mogu da priušte. Ali mi smo željeli da imamo decu, vjerovatno iz istih razloga kao i bogati. Znam da ljudi misle da siromašni ne bi trebalo da imaju djecu i stvaraju sebi probleme, ali, sa druge strane, osuđuju i abortus – kaže Linda.
Ponekad je veliki problem nalaženje hotela koji ne zahtijeva kreditne kartice.
- Mnogi moteli ne izdaju sobe onima koji ne mogu da plate karticom. Ja nemam karticu. Jednom sam lutala pet sati po kiši, a niko nije htio da mi iznajmi sobu, čak iako sam htjela da dam 500 dolara depozita i svoj telefon kao garanciju – kaže Linda.
Ovakav život uzima svoj danak.
- Svjesni smo da se nikad nećemo osjećati odmornim, nikad se nećemo nadati, nikad nećemo ići na odmor. Nemamo od čega da krenemo da bismo se izvukli. Na neke poslove ne konkurišemo, jer znamo da ne izgledamo zadovoljavajuće. Nekoliko puta su me odbili, jer se “ne uklapam u imidž firme”. Mogla bih da budem kuharica, skrivena u kuhinji, daleko od očiju gostiju, ali se “ne uklapam u imidž kompanije”. Fali mi nekoliko zuba i nemam besprijekornu kožu, jer malo spavam, pijem puno kafe i pušim. Da bih dobila dobar posao, moram sebi prvo da priuštim ljepotu, a to zahtjeva mnogo toga – priča svoju potresnu priču Linda.
Ona jedinu utjehu pronalazi u cigaretama. Cigarete su za nju malo zadovoljstvo, jer, kako kaže, velikih zadovoljstava ne može imati.
- Pušenje je skupo, ali je najbolji izbor za mene. Ja sam konstantno iscrpljena, a ono me stimuliše. Kad se umorim, zapalim i mogu da nastavim. Kada sam nervozna, cigareta me opusti. To je jedina relaksacija koju imam. Znam da to nije baš najpametnije, ali je to jedino što sebi mogu da priuštim. To je jedina stvar koja mi pomaže da ne eksplodiram ili padnem – objašnjava Linda.
Mnogi ljudi su ubjeđeni da siromašni samo ne znaju sa novcem, ali Linda objašnjava da njima novac nije ni bitan.
- Ponekad loše upravljam novcem i kupim nešto što mi ne treba, ali to nije važno, jer se ne dešava stalno. Nikad neću biti “nesiromašna”, pa nije ni bitno ako nekad sebi nešto učinim. Kada nikad nemate novca, on nekako gubi značenje. Pretpostavljam da je isti slučaj i sa onima koji imaju previše novca – kaže Linda.
Dohvatila se i pitanja koje se često provlači u medijima – zašto siromašni imaju toliko djece?
- Siromaštvo je tmurno i zamagljuje um. Zbog toga vidite mnogo siromašnih ljudi sa četiri djeteta, a svako od te djece ima različitog oca. Ali ne znate koliko je jaka želja da se osjetimo bitnim i važnim nekome. Važnija je od hrane. Zbog toga ljudi idu kod onih koji će učiniti da se osjećaju lijepo makar na sat vremena. Nije bitno šta će biti za mjesec dana. Mi ne planiramo na duge staze, jer će nam u tom slučaju biti slomljeno srce. Najbolje je ne nadati se. Kad nam se ukaže prilika, jednostavno je ugrabimo dok možemo – objašnjava Linda.
Linda je tekst koji se pojavio na jednoj intrenet stranici napisala kako bi ljudima bolje objasnila zašto se siromašni ponašaju tako ako se ponašaju.
- Ja ne tražim saosjećanje. Samo pokušavam da objasnim zašto ljudi donose loše odluke, kako to vama sa strane izgleda. Naši životi su ovakvi i naši mehanizmi odbrane rade ovako, i zbog navedenih stvari mi na svijet gledamo drugačije – završava svoju priču Linda.
Izvor: doznajemo.com/zena.blic.rs
