.jpg)
Kukanje je glasno, dosadno, umarajuće i veoma, veoma iritirajuće. Da ne spominjemo kada je pomiješano sa odugovlačenjem riječi tipa: „maaaaaaaaaaama“ , „daaaaaaaaaaaj mi to“ ili “neeeeeeću”. Osim toga, kukanje može brzo da pređe u ružno bacanje po podu. Iako kukanje ima svoj vrhunac u četvrtoj godini života ono može da se otegne i dok djeca ne krenu u školu. Dobre vijesti su da kukanje spada u naučeno ponašanje i da, kao takvo, može da se “oduči”. Vjerovatno nije neophodno naglašavati da, što ranije se počne, manje je vjerovatno da će se ponašanje ustaliti i postati dosadna navika.
Četiri koraka protiv kukanja
Praćenje naredna četiri koraka može vas voditi ka eliminaciji kukanja i plakanja, ali je važno da razumijete da je potreban rad i da nema uspjeha preko noći. Vaš cilj treba da bude da postepeno primjetite promjenu u ponašanju vašeg deteta koje treba da smiri svoj ton i shvati da se kukanje ne toleriše.
1. Uvodjenje pravila: kukanje se ne toleriše
Prije svega, potrebno je da budete svjesni činjenice da svako dijete nekad kuka. Siguran način da kukanje postane navika je popuštanje od strane roditelja. Naime, ako se jednom predate djeca će ovu metodu da koriste kao način da dobiju ono što žele jer će shvatiti da on funkcioniše,a ako ga ne prekinete može lako da pređe u ružno ponašanje. Zbog toga je najvažnije da ne dopustite djetetu da misli da ovaj sistem funkcioniše.
Najbolji način da zaustavite ovakvo ponašanje je da odbijete da slušate želje i molbe osim ako nisu izrečene ljubaznim glasom. Na prvi znak kukanja odmah recite: „Prestani! Neću da slušam kukajuće glasove.” i okrenite se. U trenutku kad kukanje prestane, čak i na sekundu, kažite “ali slušam prijatan glasić mog djeteta, tako da kaži šta ti treba”. Cela stvar je u tome da blago, ali čvrsto odreagujete na kukanje i uvek pozitivno odreagujete na „ljudski“ ton.
Ako ne možete da ne odreagujete na detetovo dranje i plakanje da biste se nekako uzdržali stavite slušalice ili se smireno udaljite. Morate da promenite vašu reakciju na kukanje isto koliko i ovo detetovo ponašanje.
2. Pokažite djetetu lijep naćin da se nešto traži
Izaberite neki miran trenutak za razgovor sa vašim djetetom da biste mu objasnili zašto je kukanje neprihvatljivo. Najvažnije je da ono shvati razliku između „dosadnog“ i normalnog tona koji ljudi obično koriste. Naglasite ponovo da ćete slušati samo normalan glas djeteta.
Važno je da djetetu i pokažete kako zvuči prihvatljiv ton. Nemojte olako pretpostaviti da ga ono dobro poznaje, jer ako je kukanje postalo navika ono najverovatnije nije ni svijesno svog dosadnog tona. Odglumite mu njegov glasić kada kuka i normalan glas kada pričate. I pustite ga da i ono proba isto kako bi dobro shvatilo razliku. U ovoj glumi obratite pažnju da ne zadirkujete dijete pretjeranim krivljenjem lica ili sl. Vaš cilj je da ono razumije šta očekujete od njega, ne da se osjete glupo.
3. Objasnite vaša pravila
Obavijestite dijete da od sada može da očekuje automatsko „ne“ svaki put kada kuka. Toga treba i da se držite pa čim čujete i početak kukanja odmah odbijte šta god ono tražilo. Plač obično nestaje kada dijete shvati da on ne vodi ničemu, pa je zbog toga važno da dijete shvati da je vaše pravilo nepromijenljivo. Objasnite ovo i ostalim članovima porodice kako biste svi bili ujedinjeni.
4. Odredite posljedicu kada se kukanje ponovi
U slučaju da dijete i dalje nastavi da plače neophodno je da postoji tačno određena posljedica ovog ponašanja. Isto važi i za psovanje, udaranje, pljuvanje, odgovaranje i sl. Uz to morate biti svjesni da popravka bezobraznog ponašanja ne može da sačeka povratak kući već zahtijeva trenutnu, ali osmišljenu, reakciju. Tamo gde se dijete ružno ponaša dolazi do djelovanja roditelja. To može da znači promjenu plana ako ste krenuli na rođendan ili izašli u šetnju, ali ako stvarno želite da prekinete ovakvo ponašanje morate djetetu skrenti pažnju da kukanje znači vraćanje kući.
Posledice mogu da zaustave ružno ponašanje samo ako se koriste svaki put kada i ružno ponašanje. Ako ga primenite jednom i zatim zaboravite na njega, kukanje će se povećati. Logika je sasvim ista kao ona sa početka: dete shvati da ćete vi u jednom trenutku popustiti i samo produži trajanje svoje isprobane metode. Takođe je važno da pokažete odlučost, što znači da nema besa, pridika ili nervoze.
I naravno, ne zaboravite da nagradite dijete kada koristi odgovarajući način da traži nešto i kada vidite da se trudi. Isto tako, budite dosledni. Nemojte dozvoljavati ponašanje koje smatrate neadekvatnim.
Izvor: Najbolja Mama Na Svetu
